Molimo sačekajte... 
8 iznenađujućih činjenica o smrznutoj hrani
Smrznutu hranu često uzimamo zdravo za gotovo. Sva ta pametna pakovanja, veliki izbor namirnica, gitovih jela, sav taj sladoled asociraju na nešto jednostavno, bez muke spakovano samo za nas, koji to dalje bez muke pripremamo ili samo pojedemo. Međutim, smrznuta hranu ima komplikovanu istoriju, dug put koji je prešla zahvaljujući nauci i debate, od kojih može da vam se zavrti u glavi.
Je li smrznuto i manje hranljivo i ko je prvi zamrznuo picu
Smrznutoj hrani nisu potrebni dodatni konzervansi, da je čine bezbednom za ishranu, jer mikrobi, od kojih se mi razbolimo inače, ne mogu ovde da se namnože zbog niske temperature. Oni ne umiru na temperaturi ispod nule, ali prestanu da se rzmnovažavaju. Zato treba biti pažljiv nakon što odmrznete nešto što je bilo zamrznuto - postupajte sa tim kao što biste sa zdravom hranom, i iskoristite odmrznute namirnice što pre.
Uprkos bapskim pričama, po kojima smrznuta hrana ne sadrži hranljive materije, niti ukus I svežinu, istina je na suprotnoj stran, jer, naučno je dokazani da zamrzavanjem namirnice ne gube svoje hranljive sastojke.
Što se tiče dugotrajnosti zamrznutih namirnica, u teoriji one mogu biti jestive neodređeno i nedefinisano dugo. Međutim, ukus i kvalitet opadaju prolaskom vremena. Dobro je znati da meso, živine ili svinjsko, svejedno, uglavnom ne menja ni ukus ni kvalitet, čak iako u zamrzivaču provede i godinu dana. Za voće i povrće optimum je osam meseci.
Iako je skladištenje smrznute hrane oduvek sasvim obična tehnika u predelima gde vlada hladna klima, veruje se da se u industrijskoj upotrebi u prodaji, zamrzavanje hrane javlja početkom devetnaestog veka. Tada je navodno po prvi put jedna mala kompanija iz Rusije zamrznula patke i guske, i poslala ih brodom u London. Do kraja veka ova vrsta pošiljki je postala standardan način poslovanja, mada samo u toku hladnih meseci u godini.
Ocem smrznute hrane smatra se nemački profesor sa univerziteta u Minhenu, Karl Pol Gotfrid Linde. Ovaj naučnik i inžinjer je prvi uspeo da osmisli kako se hrana može zamrzavati u industrijske svrhe, da bi kasnije izumeo i rashladne uređaje.
Sledeći bitan pomak u ovoj industriji dogodio se kada je Klarens Brdsej osmislio koncept momentalnog zamrzavanja. Klarens je proveo neko vreme na Arktiku i vrlo brzo uočio koliko je ukusnija riba koja je smrznuta odmah nakon što je uhvaćena. Ne samo da je ovo uveo kao standard, Brdsej je osmislio velike zamrzivače sa futrolama i rashladne vagone, pomoću kojih je smrznuta hrana mogla da putuje blizu i daleko. U martu 1930.godine smrznuta hrana brenda nastalog po prezimenu ovog preduzetnika, dospela je u supermarkete, i tako započela jedno novo poglavlje u industriji ishrane.
Prvi kompletan smrznuti obrok je osmišljen za potrebe avio kompanija. 1945.godine, obrok koji se sastojao iz mesa, povrća i krompira, bio je opcija za putnike vojnih, ali i komercijalnih letova. Ta avio kompanija ubrzo propada, ali svoju biznis ideju o smrznutim obrocima, primenjuju sada na čvrstom tlu, i pedesetih godina dvadesetog veka postaju uspešna kompanija. Devedesetih godina prošlog veka, razvija se sve više svest o zdravijem načinu života i ishrane, pa se tada pojavljuju i zdravi smrznuti obroci, i industrija okreće u nekom drugom smeru.
Jedna od najozbiljnijih debata tokom godina je ona o tome ko se prvi setio smrznute pice. I dok je u Americi godinama borba vođena između dve kompanije, Totino i Tombston, kao najverovatniji pioniri na ovom polju nameću se Seletano braća, koji su 1957.godine u svojim specijalizovanim marketima, započeli prodaju smrznute pice.